toplana odzakDok se ne promeni način proizvodnje toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja korisnici neće biti zadovoljni, a toplane će nastaviti da proizvode gubitke, smatra stručnjak za energetiku radne grupe nacionalnog konventa u Evropskoj uniji Aleksandar Macura. Radna grupa koja se bavi Poglavljem 15 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom svoj rad fokusirala je upravo na energetsku efikasnost a četvrtu sednicu održala je u Nišu.

Pregovarački proces za članstvo u Evropskoj uniji pokrenuće i mnoga lokalna pitanja, poput energetske efikasnosti, prvenstveno kod sistema daljinskog grejanja. A tim sistemom, sudeći po istraživanju radne grupe nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, nije zadovoljan niko –  ni korisnici ni toplane. Prvenstveno zbog cene. Građani uslugu preskupo plaćaju ne samo u pogledu životnog standarda i u poređenju sa drugim alternativama, već i u odnosu na cenu koju plaćaju građani nekih drugih evropskih zemalja.

Aleksandar Macura
Aleksandar Macura

Uprkos tome, toplane se žale da proizvode gubitke.

Ne postoji način da opravdate postojanje  cevi ukopanih u zemlju ako iz njih ne proterujete najjeftiniju toplotu. Ona bi trebalo ekonomski da bude najjeftinija, ali ne tako što ćemo dekretom smanjiti njenu cenu, objašnjava Macura.

Ključ problema je, dakle, način proizvodnje toplotne energije. Moderan sistem bazira se pre svega na iskorišćavanju otpadne toplote koja je nastala u nekom drugom procesu a zatim na lokalno raspoloživim jeftinim izvorima energije. Fosilna goriva koja se u Srbiji dominantno koriste (preko 90%), u razvijenom svetu koriste se manje od 15 odsto za proizvodnju toplotne energije. Kopenhagen, na primer, koristi toplu vodu iz kanalizacije delimično za grejanje. Šveđani i Finci oko 40 posto koriste drvo kao energent.

Niko ne proizvodi toplotu tako kako mi radimo, pa nećemo ni mi moći dugo to da radimo! – kategoričan je Macura.

Promene su neminovne, ali kojom brzinom će se odvijati i koliko će biti bolne, to još niko ne može da proceni. Radna grupa nacionalnog konventa u Evropskoj uniji koja se bavi upravo poglavljem 15 svoju četvrtu sednicu održala je u Nišu.
Energetska politikaEvropske unije definiše pravila za sektor uglja, unutrašnje tržište energije, energetsku efikasnost i obnovljivu energiju, nuklearnu energiju i bezbednost i zaštitu od radijacije, sa ciljem veće konkurentnosti, sigurnog snabdevanja i održivosti.