VIŠE ŠANSI DO POSLA – MOBILNI KARIJERNI CENTAR

Gosti emisije:

ALEKSANDAR RADOVANOVIĆ , polaznik obuke „Mobilnog karijernog centra“ Niš

KATARINA RUŠITOVIĆ, polaznica obuke „Mobilnog karijernog centra“ Niš

ALEN DEMIRI, menadžer programa „Mobilnog karijernog centra“ Niš

ANITA CEKIĆ, karijerna savetnica

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Ministarstva Kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pobuth hakaja đi buthi –Mobilno karijerno centro

Okola so irjanen pe prekali readmisija so pobuth vakhti sine ko phuvja ke Evropaki unija panda isi len bare problemurja te đan ko sikavne jail kana roden buthi, kana hirjanen pe ki Srbija. Paše 80% tharro povratnikija hile Roma bizi buthi.

Đi ko odova okola so šaj te keren buthi pobuth drom našti te dokumentujinen plo đanglipe thaj šaipe so siklile kana kergje buthi ko aver phuvja thaj amaro sistemi na penđarol odova. Odoleske Romano studentijengoro amalipe uzo programi “ Mobilno karijerno centro” kerol sikljobe bašo Roma so šaj te keren buthi. Sikljobe bašo zavarivači nakhlja dešofto beršengoro Aleksandar Radovanović so đivdingja ki Germanija.

ALEKSANDAR RADOVANOVIĆ – so nakhjol sikljobe ko „Mobilno karijerno centro“ Niš

Aljum te sikljovav bašo zavarivači, odoleske so isiman fundamentalno sikavni, mangljum te đav ki maškarutni građevinsko NEIMAR. Sijuma upre, pa na geljum ki sikavni, kana irjangjum ma ačhiljum bizi sikavni, numaj šungjum bašo mobilno karijerno centro thaj bašo sikljobe. Angjum đi agori o sikljobe so sine 25 dive. Zoraliljum. Sijuma po jekh ttereno, kergjum buthi.

Biše beršengi Katarina Rušitovićso ali thari Germanijaprekalo akava programosiklili mte keol sar sobarica.

KATARINA RUŠITOVIĆ – so sikljol prekal „Mobilno karijerno centro“ Niš

Buth dingja ma dumo o sikljipe, odoleske so sikliljam efikasna kotora so đan uzo hotelijerstvo thaj so zorjarge man posigate te kerav ko hotli, odoleske so prekal akaja organizacija aljum đi kontaktija e hoteljencar so dingja ma dumo mi buti te kerav efikasno.“

Prekal o Mobilno karijerno centro đi akana siklilje baši buthi paše 300 manuša, akava berš 30 đene siklile bašo variocija, zavarivači pi plastika, kranistija, viljuškaristija thaj aver edukacije so trobun ko biro baši buthi, vaketrol o menađeri po programo Alen Demiri.

Panda vakeol kaj o sikljoba keren pe ko 13 forija thaj komune, uzo Niši, odova hilo kotor tharo programi “ Inkluzija palo Roma thaj aver crdime manuša” so kerol germanijaki organizacija baše maškarphuvjengiro kedipe GIZ. Gova sikavol kaj o programi kerol pe ko panđ okrugija, Nišavsko, Pirotsko, Timočko, Pčinjsoko thaj Jablaničko jail ko Niši, Aleksinca, Leskovca, Lebane, Grdelica, Babušnica, Zaječar, Doljevca, Ražnja, Vranje, Surdilica, Vladiničin Han thaj Piroti.

ALEN DEMIRI – menadžeri po programo „Mobilno karijerno centro“ Niš

Akana hilo ko proceso te čhiva pi buthi amare korisnikijen ki maškarthemutni kompanija SAJTEL, odova hilo kol centro so dol dumo bašo majbaro gendo po potencijalna kandidatija ki akaja kompanija, odova hile o irjande manuša pali readmisija sole keren šukar lafi pi germanijaki čhib,solea hile kandidatija baši buthi ki akaja kompanija.”

Importantno trobu te vakerav kaj uzo Roma amen po akava program čhiva panda averen marginailizuime manušen okolen so phare aven đi buthi.Ađahar ko program sine amen duj manuša tharo 50 berš thaj sine pobuth tharo štar berš bizi buthi ko Nacionalno biro baši buthi, numaj palo amaro sikljobe arakhlje buthi.

Ko organizuingja o sikljobe?

Soro sikljobe kerol o Romano studentijengoro amalipe uzo dumo so dol o GIZ thaj lengoro konsultansko kher, ađahar so anglune kerolpe rodibe save buča trobul , kana dikha kaj naje bučarne amen asavke sikljoba kera.O sikljoba hile importantna bašo amare korisnikija odoleske so hilo odova jekheskoro drom te sikljon šukar kompetencije sar bi dolena buthi. Pobuth amare korisnikija najelen fundamentalno sikavni, jail isilen fundamentalno jail maškarutni koja na angje đi agori.

Demiri vakerol kaj o ciljo po programi hilo te barjarol pe o sikljobe maškar Roma, te keda neve vizije thaj te arakha amaro identiteti te regrutujina terne intelektualcija te integrišinen pe ,te barjara Romengoro đanglipe baši buthi thaj lengoro potencijali.

ALEN DEMIRI – menadžeri po programo „Mobilno karijerno centro“ Niš

“ O programi Mobilno karijerno centro sikavgja baro potencijali te mobilišini e korisnikijen ko sa o forija thaj komune kaj kerol pe. Sikavgja buth šukar rezultatija kaj barilo o gendo so čite pi buthi, odoleske gndinamo kaj ka keale panda ko berš so avol, thaj kaj ka barjara o gendo po komune kaj ka kerale.

O Romano studentijengoro amalipe ko Niši uzo ažutipe so dol kana hilo o sikljobe bašo Roma thaj javer marginalizuime manuša, dol godi bašo korisnikija sar te aplicirinen po konkursi tharo buča, sar te hramosaren po CV, motivaciono lil,thaj simulirinen bučarno intervju sar bi polokhe avena đi buthi. Jekh tharo karijerna savetnice hili Anita Cekić,koja akala usluge lelja kana sine po studije, numaj akana korkori ažutinol e korisnikijen sar polokhe te aven đi buthi.

ANITA CEKIĆ – karijerno savetnica

Ma vakerav sar mange o Romane studentijengoro centro tharo Niši, kana sijuma po studije dingja zoralipe. Ažutipe sar te avav đi informacije so hilo pharipe bašo studentija thaj maškarutne sikavnegje. Naje problem te aplicirina dikote sar bašo disavo seminari, sikljobe pi konferencija, problem hilo te avol odoja informacija đi amende. Odoleja o Romane studentijengoro centro mange thaj base me koleginice thaj phenjenge ažutingja. Sar studentijenge importantno hili amenge I stipendija, kana hile o konkursija, so trobul amenge bašo apliciribe, thaj posredovanje .

O manuša so ko odova vakhti kergje buthi othe dena la ažutipe soske oj sajekh vakhti lola stipendije kaj sine la šukar hramosarde motivaciona lila,šukar preporuke so dola lake o amalipe. Ko odova vakhti počmingjum olencar te ovav, akana sijum karijerno savetnica po programi Mobilno karijerno centro ikerdo prekal germanijaki organizacija GIZ so kerol pe Romengi, thaj avere marginalizuime manušengi inkluzija.”

I Anita Cekić vakerol kaj e ternen ki Srbija isi pobuth pharipa te uđinen ko lumija e bučaki, majbuth kaj naje olen đanglipa sar te roden buthi. Paše 69% terne manuša nikana naine ukljućime ko karijerno rodipe thaj savetujibe so bi lokhjarola lenge đanglipe sar te legaren pli karijera.O terne so hile marginalizuime, importantno Roma, resen pe pharipnjaja kana ikljon ko bazari baši buthi, jail plencar thaj e bučarnengere predrasudijencar.

ANITA CEKIĆ – karijerno savetnica

Isi man agorisimo fakulteto thaj specijalizacija so hilo modeli bašo terne manuša. O drom nahilo lokho, numaj polokho jilo kana isi asavko zuralipe,so kerol mange motivacija avdive te ovav akate thaj te ovav sar primeri bašo terne,kaj o sikavnipe trobul ko sajekh vakhti, kaj cenil pe, kaj panda sikljovav aver đanglipa. Me panda đav anglal uzo akava amalipe,jer den man šaipa te đav po sikljibe, konferencije, seminarija, a so barjarol mo profesionalno đanglipe thaj drom.”

Tu sijan lideri bašo neve inovacije, angjan đi agori buth sikljoba thaj so odoleja uljan?

Gova stručno akharol pe pasoši bašo kompetencije thaj ko Niši hilo nevipe.Ko Beogradi thaj Novi Sad kerol pe, ka resol ke amende da. Sajekh so hilo nevo ama cirdikano thaj kvalitetno gova si instrumento bašo bibučarnenge phare kategorije manuša. Anglal othe hile o Roma, numaj na trobul te značil. Isi daja so korkore areakhen pe čhaven thaj aver marginalizuime vurabulna grupe manuša okola so naje olen formalno agorisime sikavne. Uzo automatizam kana naje tumen agorisimoe sikavne jail fakulteto tumen nasijen baši odoja buthi. Akava instrumento penđarol kompetencije ko manuša so naje len sikavne, ama isi olen đanglipe nesostar. Prekal đivdipe dolge đanglipa thaj iskustvija, akava instrument odova penđarol o manuš prekal o savetniko dolol o pasoši po kompetencije thaj lol sertifikati so dol ko Nacionalno biro baši buthi. Gova naj sertifikati tharo sikljhobe, numaj šaj te barjarol leskere kompetencije thaj šaipe baši buthi.

Acharipol li disave testija?.

Oja. Pasoši pi kompetencija hilo so prelegarol sikavipe sar hilo germanijako instrument so kerol pe ki Slovenija, Bosna thaj Hercegovina to je samo prenešeno značenje s obzirom na to da je nemački instrument pa se radi u Sloveniji, Bosni i Hercegovin, pa alo ke amende. Amen sar phuv na kergjam khanći averčhande, ama dolol testiranje, lafi prekal kova arakha kompetencije kola isi e manuše. Numaj kana kergja sar zavarivači. Gova manuš na siklilo te ovol sajekh zavarivači siklilo te kerol buthi ko timo thaj isi le odolada kompetencije, te ovol laffistar thaj sa aver.Lafisko manuš šaj te ovol osobina so rodol disavi buthi. Numaj ki fabrika avol ko 5 jali 6 sabalje ko, sertifikati, lil hramosarol pe kaj hilo lafisko manuš, so dol le dumo te ovol anglo aver manuša so roden buthi.

Gova si paše phandlo uzo karijerno savetovanje?

Apsolutno. Sar dikhjol karijerno saveztovanje?

Karijerno savetovanje hilo avetrčhande tharo than đi than.Zavisil kaske kerol pe. Akana kera mentorska grupe, individualna kediba, treningja ,savetovanje thaj aver. Sar te dikhen. Kana ikljol konkursi ki fabrika, jail firma manuš trobul te bihalol CV thaj motivaciono lil. Sar god te šunol pe banalno othe čače isi kriterijumima primal pozicije jail kompanije kolenge bičhalam. Odoleske amen dam dumo,zoralipe te maškarutne keram biografija,motivaciono lil, maškarutne bičhalamo thaj dikham sar đal. Kana nakhen o angluno ciklus, avol muhabeti e bučarneja kaj isi kodeks sar keren lafi, sar urjaven pe,save pučiba hile šukar, save naje, numaj kana manušeske dam zoralipe gova te nakhjol šukar isi le prioriteti averjendar. Gova si priprema. Numaj kana nakhjol i dujto čakra đam podur, dam le zoralipe sajekh kana đal ko sikljobe, ki komunikacija, kana počminol ki kompanija te đal anglal . Gova si jekh dikhibe sar keramo buthi , numaj isi individualna savetodavanja kaj dam zoralipe te đan pe lumijake buča.”

O rodipa so kergje pe baši Strategija socijalno inkluzija e Romengi sikaven kaj majbaro problemuri hilo bisikadipe thaj kaj naj olen sikavne. Uzo afirmativne mere so dol I phuv, ko fakultetija đan paše 2.000 tertne Roma, a pobuth tharo 8.000 milje sikavne pali fundamentalno đan ko maškarutne sikavne. O ciljo hilo te ovol pobuth.

SADIK SAITOVIĆ – karijerno savetniko

“ Romane studentijengoro amalipe phravdo hilo ko anglune 2.000 beršeste ko Novi Sad. Ko Niši hilo phravdo 2.014 berš numaj sar počmingja o program Mobilno karijerno centro I pobuth buthi ki dakhaneski Srbija I kancelarija ko Niši crtdingja pes thaj uli Romane studentijengoro centro.Uzo programi Mobilno karijerno centro o Romane studentijengoro centro kerol aktivnostija terne Romencar kaj asistirinol te roden ki savi maškarutni sikavni ka đan, ko savo fakulteto thaj sa aver buča bašo terne Roma thaj averđene te đan ko sikljiba, seminarija. Me sijum ko amalipe sar phravdilo tharo 2014. Kana I me sijuma student, numaj akana sijum angažujimo ko programi Mobilno karijerno centro, kaj kerav sar vršnjačko edukatori jail treneri.

Savi hili hirjandi informacija kotar o korisniko?

Hirjandi informacija hili kaj pobuth korisnikija arakhen buthi. Đan šukar sikavde amender thaj ko sa 13 forija thaj komune kaj isi amen lokalna saradnikija so hile ko kontakto e khetanipea sajek sar amen, ama on hile lenge popaše thaj sajekh mejl jail vikibe tharo amaro lokalno savetniko kobor đene arakhlje buthi amenge hilo baro sukceso. Amari buthi rodol đivdo kontakto e manušencar.Amen sijam non stop po tereni,ki kancelarija sijam hari kaj keram buthi e khetanipea,akana nakhavgjam amare aktivnostija po online.

So majbuth pučen tumen o korisnikija? So kerol olenge pharipe po lengere kvalifikacije. Tumen vakeren savo program ka sikaven olen?

Majbuth… Ko program isi amen phurane manušen ma pobuth hile terneso isi olen fundamentalno sikavni. Isi amen đene so isi len maškarutni sikavni , fakulteto,ađahar sijam fleksibilna bašo sa o kategorije,numaj pobuth roden pe amender thaj tharo donatorja hile sikljoba sar bi polokhe arakhena buthi. Okova soj deficit so buth rodol pe odova roden.Khonik na rodol sikljobe ,sar bi ovola le sertifikati pa te na arakhjol buthi. E manušenge hilo importantno te ovol olen sertifikati koleja ka arakhen buthi sar bi ovola len saja. Akana kana hilo kovid isi amen 30 so arakhlje buthi ko bare kompanije ko Nišithaj ki Leskovca. Trobula te kera online simulacija tharo lafi e bučarnencar. Online hramosargjam CV, bičhalgjam olen po buth thana so arakhljam. Kana vakeram tharo nakhle beršesko projekto tharo sa gendo jekh trečina arakhlja buthi.”

O rodipe po tereno tharo oktobro ko 2016 đi ko tritonaj 2017.berš sikavol kaj ko angluno vakhti sine anglunipe te ikalol pe lila thaj posigate te ćhiven pe o čhave tharo manuša so hirjame tharo aver phuvja ko sikavne, numaj na te ačhon ko sikavne đi agori thaj te sikaven po đanglipe. O predstavnikija po amalipe den zori sa e Romenge so roden ažutipe.

SADIK SAITOVIĆ – karijerno savetniko

“ Buth hile tatarde. Đanen,amen đamo ko dakhane thaj ko dakhanpoarabane komunekaj ni jekh organizacija na sine nijekhvar drom thaj khanći ni kerde, arakhljam amen amare kolegencar kolencar kera lafi thari buthi kotte isi amen kediba e ternencar thaj manušencar ko odoja komuna palo soste akharen amen bašo sap le problemurja ko đivdipe.Naje olen kas te pučhen pa pučhen amen kaj gndinen so amen đana kaj ka ažutinam olen, so keram. Bičhalam olen ko institucije jail ko javer organizacije so keren odolestar buthi, odoleja savoren ažutinam.”

Pi evidencija ko Nacionalno biro baši buthi isi pobuth tharo 25.000 Roma, majbuth terne.Programo sar Mobilno karijerno centro šaj te ažutinol o Roma te oven kvalifikovana bučharne.I phuv ko 2018.berš bašo aktivna mere pi buthi crdingja milijarda thaj194 epaš milionurija, odoletar bašo romani khetani crdingja 14 epaš milionurja dinarija,numaj ko lumija pi buthi uđingje 94 Roma thaj 46 Romnja. Anivarutne podatkija sikaven kaj ko 2019. Berš ki Leskovca, Prokuplja thaj ko Niši subvencije bašo korkoreskoro buičharnipe lelje paše deš manuša thare romane khetane.Ko Romane studentijengoro amalipe vakeren, kaj lengere korisnikija pobuth interesuil pe bašo bučha kaj sigate aven đi buthi, soske trobul ko vakhti so avol panda te kerolpes po odova sar bi pošukar đivdinena.

 

By rezija