Kako bi romskoj zajednici, u kojoj se 78 odsto populacije suočava sa
rizikom od siromaštva, pomogli da se intergriše i nađe mesto na tržištu
rada, u niškoj Opštini Crveni Krst otvoren je “Klub za zapošljavanje
Roma”.

Klub je deo projekta koji se realizuje u sklopu grant šeme Programa „Podrška EU inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma“ koji finansira EU, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.

Prema poslednjim statističkim podacima, u poređenju sa drugim
opštinama, Crveni krst ima najveći broj pripadnika romske populacije
oko 7,63 odsto.

U okviru ovog Kluba organizuju se obuke kojima se pomaže Romima da
osnuju zadrugu sa održivom poslovnom idejom, a do kraja godine biće
sprovedeno osam vrsta obuka, odnosno ukupno 50 obuka za 40 Roma.

Cilj je da se smanji siromaštvo među Romima koje je deset puta veće
od ostatka stanovinštva.

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Ministarstva Kulture I informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Sar bi e Romenghe dena dumo, kolendar 78% hile čorore, te integrišinen pes thaj te arakhen po than te đan pi buthi, ki niško komuna Crveni Krst phravgje “ Romano klubo baši buthi”. Palo palune statistička podatkija, kana dikha aver komune, ki komuna Crveni Krst đivdinen paše 7,63% Roma.

Ko Romano klubo keren pe sikavipnja kolencar e Romenge dolpe dumo te phraven zadruge kola ka trainen pali šukar ideja. Đi agori e beršesko ka keren pe ofto averčhande sikavipnja, jail 50 sikavipnja bašo 40 Roma. Ciljo hilo te tiknjarol pe o čororipe maškar o Roma so hilo deš drom pobaro jali ko gađe.

70% Roma so hile purane tharo 15 đi ko 49 berš ni ko jekh vakhti nasine pi buthi, vakerol I Ivana Miljanović, menađerka po Romano klubo baši buthi.

IVANA MILJANOVIĆ – menadžerka po Romano klubo baši buthi.

“ Kana vakera so sa kera ko amaro projekto, amen registruingjam Romano klubo baši buthi, thaj socijalno zadruga Eko – aktiv Niš thaj on poćmingje te keren buthi.Kana vakera tharo amalipe ,phravgjam kancelarija thari Foroski komuna Crveni Krst, akana isi olen kancelarija, thaj kingjam olenghe kompjuterja thaj štampačija. Baši socijalno zadruga đakera te resol I oprema kolaja ka kerol pe buthi. Odova hile traktor, freza, testere, oprema baši buthi. Kana ka resol I komuna Crveni Krst sar ugovorno lafi ka dol bučarno aranžmani te keren buthi. Odova hili angluni, numaj naje palutni buthi so kerol I zadruga.”

Majbuth Roma đivdinen ki komuna Crveni Krst ki Beograd mahala, prosećno puranipe lengoro hilo 29 berš. O Niši hilo foro kaj đivdinol majbaro romano maškaripe ki teluni Srbija, jali 2,7% thar sa o manuša. Ki soro Srbija isi 2,55 % Roma tharo sa o manuša ki srbija jail 147,500 ki phuv. Procento tharo bi bučarne Roma hilo 4 drom pobaro tharo gađe, a o Romnja hile 4 drom pobuth bizi buthi tharo Roma.

IVANA MILJANOVIĆ – menadžerka po Romano klubo baši buthi.

“Sar sikavol i statistika tharo 2011. berš ki Amari komuna sine 2.646 Roma, a ko foro paše 7.000 Roma, so hilo baro gendo, thaj odoleske Amari komuna kerol projektija sar akava kote barjaren pe o kapacitetija pi komuna te lačharol pe Romengo than . Amen thaj I NVO Eneka kera palo projekto te zorjara o socio – ekonomako than e Romengo, zorjara e bučarnen ki komuna te anen đi agori sa o pučiba so isiolen o Roma. Odoleske vikina sa e Romen te aven ke amende thaj te vakeren so trobul olenge. Kana uđingjen ko akava projekto kergen rodibe so sikavgja save problemurjaisi e Romen?

“ Ake man isi odova rodibe, kolestar ikavgjam publikacija pi gađikani thaj anglikani čhib koja akharol pe – Rodibe save hile e Romenge pućiba baši buthi.

O ciljo sine te dikha save hile čačukane pučiba ko biro baši buthiCilj je bio da sagleda relana procena na tržištu rada, stvarna procena , odoleske leljam agencija koja kergja akava rodibe kote hile kedime sare kas akava pučibe dolol. Save buča trobul te sikljon o omsa sar bi ovena pi buthi. Pal akava rodiba ka sikljon o Roma čuvari, portiri thaj domari, panda moleri, farbari thaj okova so kerol po građevinska mašine, thaj viljuškaristija, o Romnja ka sikljon bašo manikir, pedikir, šminkeraj, negovateljice. Odova hile sikaviba so šaj te đan o Roma ko amaro projekto.

Savo hilo mangipa po odola sikaviba?

Čače, iđ počmingjam o biznis sikaviba kote alee pobuth tharo 60 đene, a valjangje 50 đene te sikljon biznis đanglipa baši zadruga, socijalno preduzetništvo,thaj bučarno đanglipe.

Odova ka keren o bare sikavne akala dive thaj te sikaven sar te anen đi agori ple problemurja.Sar pe kerebn biznis plano,sar te konkurišinen bašo projekti ko NSZ. Sine amen dive kote penđargjam amen thaj kote vakergje so hilo lenge pharipe kana roden buthi “.

Ko Niši kertol buthi Romano centro kote ka počminol te ovol kelipaskothan, sar bi o daja so arakhen pe čhaven bizo dad dikobor vakhti šajine pes te dikhen te đan po sikljibe jail te roden buthi.

Lafi kera thari inicijativa pi “ Unija ženske romske i neromske mreže Srbije” so kertrol ko Niši vakerol jekh olendar i Fatima Abedinović.

FATIMA ABEDINOVIĆ – Unija ženske romske i neromske mreže

“ Anglune sine o Romnja te arakhen e čhavoren, te keraven habe, te bičhalen e čhaven ko sikavne… Akana o vakhti hilo averčhande, amen magam te barjara lengoro đanglipe sar te oven o Romnja ki zadruga te nakhen o sikavibnja. Kana vakera tharo sikaviba ov hilo kerdo prema li sa o Romnja kola sine ki fudamentalna, ki maškarutne sikljiba, ama I bašo romnja so najelen sikljaviba. Šaj te sikljon bašo negovateljice, pedikir, đminekr, manikir, geronto domaćice”

Tharo berš ko berš o terne Romnja hile pođangle, sar te arakhen po sastipe, te đan ko sikavne, ki buthi thaj kaj odova hilo angluno bašo pošukar đivdipe.

IGOR PAUNOVIĆ – direktori pi socijalno zadruga e Romengiri

“ Odolestar kergjam lafi ko ministarstvo thaj ko foro, so te kera ko Rosko centro bašo čhave, khelibnjasko than jail obdanište ko te ka oven o ćhave tharo 6 sabalje đi ko 6 I rat, sar o daja te šaj te roden buthi jail keren pe lila.

I buthi so keren o Roma hili neformalno –kote hilo potikno o vakhti bučako, jali buča kaj na trobul đanglipe. Buth olendar na roden buthi odoleske so len socijala, keren ki garavdi buthi thaj o Roma thaj o Romnja na kamen te oven pi aktivacija e bučake. Pobuth predrrasude, stereotipija thaj stigma premalo akala minoritija barjaren o pharipe po socio-ekonomako than ko gađikano kedipe thaj phanden o drom ko procesi te uđinam ko maškarutno đivdipe.

IVANA MILJANOVIĆ – menadžerka po Romano klubo baši buthi.

Kana ka aven đi agori o sikljiba bašo đuvlja thaj murša, sar ka roden buthi? Keren li olenge dumo disave privrednicijencar jali ka keren buthi ki komuna?
“I romani socijalno zadruga hili phravdi te kerol korkori buthi olendar avol šaipe so ka keren. Amen dingjam olen dumo ki registracija, akava hili angluni romani socijalno zadruga, thaj angluni maškar zadruge ki Srbija so keren ađahar.Ki Srbija isi 5-6. Odova hili nevi buthi. Amen ki komuna Crveni Ktrst vikingjam tharo nacionalno konsili po zadrugarija, thaj sare dingjam olem drom sar te keren buthi. Amen ka dam olen logistika thaj godi sar te keren, ka dam olen dumo, olendar trobul te đal balval te ačhen palo projekto”.

Sar o Roma te aven pe kala sikljoba?

“ O sikljibe počmingja. Sa o Roma šaj te aven te oven kotor tharo klubo thaj socijalno zadruga Eko aktiv.,ađahar ka oven kotor po projekto, a palo odova ka čhivam olen prekali zadruga ki buthi. Odoleja ka šaj te konkurišinen bašo projektija, te arakhen pe ortija, pi kultura thaj te sikaven odova sa bašo aver manuša”.

Sar sikavol e manušengo gendipe ko 2011. Berš, paše 62% Roma hile bizofundamentalno sikljibe, 29% isi fundamentalno, 7,8% isi maškarutno sikljibe. O gendo 0,3% tharo ućo sikljibe sikavol kaj o Roma sigate ikljon tharo sikavne kaj čorore jail kaj našti te arakhen pes ko sikavne. O romano klubo baši buthi ketol maškar peste, NSZ thaj CSR. Prekalo lende o Roma keren po 600 satija ko berš thaj prekalo sikljoba šaj te aktivirinen pes.

IVANA MILJANOVIĆ – menadžerka po Romano klubo baši buthi.

Dikhav kaj o terne Roma mangen te keren pe peste ,te oven pošukar, kaj na mangen te len socijala, kj čaće mangen te đan pi buthi. O roma keren korkore ko po maškaripe avetrčhande po šukar po šaipe. Isi predstavnikija thari zadruga so hile aktivna, thaj mangen te čhiven pobuth ple manušen. Odola korkore peljaren o predrasude olendar.Amen sijam othe baši promocija thaj bašo sa so hilo teli Amari nadležnost.”

O Romano klubo baši buthi realizuinol pe thari grant shema ko programi “Podrška Evropske unije inkluziji Roma, osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma” so finansirinol I Evropska unija a kerrol i Stalna konferencija gradova i opština. Projektno partneri ENECA, sar nevladino organizacija dol dumo pi integracija ranjivih kategorija thaj preduzetništvo isi la šukar razumevanje thaj efikasno maškaripe so đal pi pošukar bučariba e Romengo, vakerol o prezidento pi foroski komuna Crveni krst, o Miroslav Milutinović.

MIROSLAV MILUTINOVIĆ – prezidento pi foroski komuna Crveni Krst

“ E foroski komuna Crveni Krst isi ola pobuth tharo 3.000 Roma soske hile importantna asavke projektija odoleske so amen naje tharja. Akava projekto pharo hilo 70.000 evra thaj o Romano klubo baši buthi, počmingja te kerol buthi . Aljam đi ekvašipe po projekto. Ki amari komuna o Roma hile čorore, odoleske trobul amenge asavke investicije ,te kera pošukar than e Romenge. Pobuth tharo 50 Roma ka len sertifikatija, te šaj te đivdinen thari pli buthi, a paše 40 ka sikljon bašo biznis thaj manušikane resorija, thaj projektija. Phandljam lafi e Narodno univerzitetoa bašo milion thaj 600 hiljade dinara, zati msa agencijom za biznis vredan oko 600 hiljada dinarija. Akale projektoa ka lam tikne traktorija te šulavol pe o iv, patrnja, kosilice, trimerja, baši zadruga kompjuterija, štampaćija,video bim thaj registruingjam ola. Šaj te vakerav kaj đi o decembro ka ana đi agori o projekto sarjenge te ovol šukar ki komuna Crveni Krst thaj o Roma korkore te parvaren pe familije”.

Isi amen LAP bašo pošukar than e Romengoro so hilo kerdo uzi nacionalno strategija bašo socijalno ukljućipe e Romengo thaj e Romnjengo bašo vakhti 2016-2025 beršeste. I komuna Crveni Krst kergja LAP bašo majugrožime kategorije manuša so sajek berša ažuririni pe uzi nacionalno strategija.

Ki komuna Crveni Krst panda vakeren kaj keren lokalna akciona planurja baši buthi, kaj o Roma len importantno than soleja I komuna konkurišinol bašo tharja ko NSZ, a kotor tharja dol tharo komunako budžeti te keren potikno o procento bibučako.

Sar sikaven o gende ko NSZ ko 2019.berš I filijala dingja 175 subvencije korkore te đan pi buthi, sostar 11 hile dinde e Romenge.

Sa o informacije tharo buča thaj tharo siklibe bašo Roma ko Niši, šaj te arakhen ko sajt tharo Romano klubo baši buthi kzr.rs.

By rezija