Novembar mesec je bio naporan ali i uspešan period za stonotenisere Sportskog udruženja za osobe sa invalidtetom „Nais“. Vratili su se sa takmičenja u Makedoniji, bili na turniru u Čačku, učestvovali na Trofeju Beogada i na državnom prvenstvu. Sa svih takmičenja doneli su medalje i pehare.

Tek nedavno sam se vratio stonom tenisu nakon duže pauze. Zadovoljan sam učinkom u Makedoniji, a predstoji mi prvo državno prvenstvo u Novom Sadu. Spremamo se svakodnevno uz vođstvo našeg kapitena. On nas priprema za takmičenja i veoma sam zadovoljan zbog toga. Meni najviše pomaže od svih članova kluba jer smo, nažalost, obojica u kolicima. On duže trenira stoni tenis i već je u reprezentaciji. Dok traje trening, radimo bez  pogovora onako kako nam kaže da treba. Kad se trening završi, onda se družimo, izlazimo i opuštamo uz kafu ili sok, kaže Miloš Stojiljković, takmičar „Naisa“ .

Skoro da ne postoji takmičenje na Balkanu sa kojeg se klub nije vratio sa medaljom.

Sada je stoni tenis postao ozbiljna priča u Nišu. Kada sam počeo da treniram, imali smo mnogo manje razumevanja Grada i Sportskog centra „Čair“. Sada ljudi poštuju naš trud i prepoznaju kvalitet. U klubu ima 15 članova, neki od njih su u kolicima, a neki su stojeći. Mnogo radimo sa našim trenerom Milošem, koji je dobar stručnjak i ume da nam prenese svoje znanje. Svi treniramo svakog dana, a nekada i dvaput dnevno. Polako privodimo kraju ovu takmičarsku sezonu i preostalo nam je pojedinačno državno prvenstvo 9. decembra u Novom Sadu i tu očekujemo još neku medalju, kaže takmičar Bojan Stamenković.

U ovom trenutku, najviše reprezentativaca je iz Novog Sada, a tri reprezentativca su iz Zrenjanina. Niški klub je bio treći na nedavno održanom državnom prvenstvu.

To je dobar rezultat, jer smo odmah iza naših paraolimpijaca koji su u svetskom vrhu stonog tenisa. U takvoj konkurenciji, nije mala stvar osvojiti treće mesto. Stoni tenis u Srbiji dosta je „jači“ nego u zemljama u okruženju, u Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, gde je još na amaterskom nivou. Zbog toga nas često zovu i uče od nas. I sa Bugarima imamo jako dobru saradnju. Srbija je u evropskom vrhu što se tiče stonog tenisa, ocenjuje Bojan.

Iako imaju podršku grada, ako žele vrhunske rezultate, treba da imaju svoje prostorije, gde će moći da treniraju za vrhunske rezultate, ujutro i popodne. Tek tada bi, kažu, mogli da očekuju medalju na evropskom ili svetskom prvenstvu.

Sada se treninzi održavaju u Stonoteniskom domu, ali tu trenira više od deset klubova. Prepodne nije problem, ali popodne je nemoguće dobiti termin za trening koji je neophodan uoči prvenstva, jer tu treniraju klubovi koji se takmiče u prvoj ligi i u super ligi.

Poslednjih par godina o tome razgovaramo sa nadležnima u, ali je problem u tome što  Grad nema adekvatan, pristupačan prostor za nas. Razgovarali smo i sa čelnicima GO Medijana i Pantelej o ovom problemu. Uvek postoji ili stepenište koje je za nas prepreka, ili neuslovan toalet, ili treba platiti grejanje i ostale troškove za koje nemamo sredstva. Imamo novca samo za najosnovnije stvari i troškove putovanja na takmičenja. Imamo odličnu saradnju i sa Gradskom upravom, i sa Sportskim savezom Niša, i sa Sportskim centrom „Čair“, ali ne možemo očekivati da se ovaj problem reši uskoro.

Najveći je uspeh, kažu, što su uopšte osnovali klub, najpre kao sportsku sekciju, a sada imaju i mlađe takmičare, Aleksandra Denčića koji ima 13 godina, malu Andreu koja ima 12 godina.

 

 

To je naša budućnost i najpotrebnije je da se sa njima radi, jer kad se krene na vreme, rezultati nikada ne izostanu.

Putujemo u Novi Sad na pojedinačno prvenstvo 9. decembra i do tada treniramo svakog jutra po tri sata, a uvek nam fali još malo da se osećamo spremnim za takmičenje. Ipak, na kraju uspemo da donesemo medalju u grad, kaže Miloš Stojiljković.

Oko Nove godine Klub će imati kraću pauzu i onda će početi sa pripremama za narednu, mnogo bitniju takmičarsku sezonu.

***Ovaj sadržaj sufinansiran je kroz projekat pod nazivom “Korak u mojim cipelama”.  Sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. ***

 

Stonoteniseri „Naisa“ ređaju medalje i pehare - TV ZONA PLUS - HD

Novembar mesec je bio naporan ali i uspešan period za stonotenisere Sportskog udruženja za osobe sa invalidtetom „Nais“. Vratili su se sa takmičenja u Makedoniji, bili na turniru u Čačku, učestvovali na Trofeju Beogada i na državnom prvenstvu. Sa svih takmičenja doneli su medalje i pehare.

Tek nedavno sam se vratio stonom tenisu nakon duže pauze. Zadovoljan sam učinkom u Makedoniji, a predstoji mi prvo državno prvenstvo u Novom Sadu. Spremamo se svakodnevno uz vođstvo našeg kapitena. On nas priprema za takmičenja i veoma sam zadovoljan zbog toga. Meni najviše pomaže od svih članova kluba jer smo, nažalost, obojica u kolicima. On duže trenira stoni tenis i već je u reprezentaciji. Dok traje trening, radimo bez  pogovora onako kako nam kaže da treba. Kad se trening završi, onda se družimo, izlazimo i opuštamo uz kafu ili sok, kaže Miloš Stojiljković, takmičar „Naisa“ .

Skoro da ne postoji takmičenje na Balkanu sa kojeg se klub nije vratio sa medaljom.

Sada je stoni tenis postao ozbiljna priča u Nišu. Kada sam počeo da treniram, imali smo mnogo manje razumevanja Grada i Sportskog centra „Čair“. Sada ljudi poštuju naš trud i prepoznaju kvalitet. U klubu ima 15 članova, neki od njih su u kolicima, a neki su stojeći. Mnogo radimo sa našim trenerom Milošem, koji je dobar stručnjak i ume da nam prenese svoje znanje. Svi treniramo svakog dana, a nekada i dvaput dnevno. Polako privodimo kraju ovu takmičarsku sezonu i preostalo nam je pojedinačno državno prvenstvo 9. decembra u Novom Sadu i tu očekujemo još neku medalju, kaže takmičar Bojan Stamenković.

U ovom trenutku, najviše reprezentativaca je iz Novog Sada, a tri reprezentativca su iz Zrenjanina. Niški klub je bio treći na nedavno održanom državnom prvenstvu.

To je dobar rezultat, jer smo odmah iza naših paraolimpijaca koji su u svetskom vrhu stonog tenisa. U takvoj konkurenciji, nije mala stvar osvojiti treće mesto. Stoni tenis u Srbiji dosta je „jači“ nego u zemljama u okruženju, u Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, gde je još na amaterskom nivou. Zbog toga nas često zovu i uče od nas. I sa Bugarima imamo jako dobru saradnju. Srbija je u evropskom vrhu što se tiče stonog tenisa, ocenjuje Bojan.

Iako imaju podršku grada, ako žele vrhunske rezultate, treba da imaju svoje prostorije, gde će moći da treniraju za vrhunske rezultate, ujutro i popodne. Tek tada bi, kažu, mogli da očekuju medalju na evropskom ili svetskom prvenstvu.

Sada se treninzi održavaju u Stonoteniskom domu, ali tu trenira više od deset klubova. Prepodne nije problem, ali popodne je nemoguće dobiti termin za trening koji je neophodan uoči prvenstva, jer tu treniraju klubovi koji se takmiče u prvoj ligi i u super ligi.

Poslednjih par godina o tome razgovaramo sa nadležnima u, ali je problem u tome što  Grad nema adekvatan, pristupačan prostor za nas. Razgovarali smo i sa čelnicima GO Medijana i Pantelej o ovom problemu. Uvek postoji ili stepenište koje je za nas prepreka, ili neuslovan toalet, ili treba platiti grejanje i ostale troškove za koje nemamo sredstva. Imamo novca samo za najosnovnije stvari i troškove putovanja na takmičenja. Imamo odličnu saradnju i sa Gradskom upravom, i sa Sportskim savezom Niša, i sa Sportskim centrom „Čair“, ali ne možemo očekivati da se ovaj problem reši uskoro.

Najveći je uspeh, kažu, što su uopšte osnovali klub, najpre kao sportsku sekciju, a sada imaju i mlađe takmičare, Aleksandra Denčića koji ima 13 godina, malu Andreu koja ima 12 godina.

 

 

To je naša budućnost i najpotrebnije je da se sa njima radi, jer kad se krene na vreme, rezultati nikada ne izostanu.

Putujemo u Novi Sad na pojedinačno prvenstvo 9. decembra i do tada treniramo svakog jutra po tri sata, a uvek nam fali još malo da se osećamo spremnim za takmičenje. Ipak, na kraju uspemo da donesemo medalju u grad, kaže Miloš Stojiljković.

Oko Nove godine Klub će imati kraću pauzu i onda će početi sa pripremama za narednu, mnogo bitniju takmičarsku sezonu.

***Ovaj sadržaj sufinansiran je kroz projekat pod nazivom “Korak u mojim cipelama”.  Sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. ***