Počela je kiša na Eviji i to će dodatno olakšati gašenje vatrene stihije koja je pretila da proguta sve pred sobom. Srpski vatrogasci tamo su od ponedeljka i svoj zadatak su ispunili: Uspeli su da održe zadnju liniju odbrane i sačuvaju dva sela na teritoriji koju su dobili da brane. Kada su stigli, dočekali su ih plameni jezici visoki nekoliko desetina metara, a od dima sunce nisu videli dva dana! Borili su se, pričaju, do krajnjih granica izdržljivosti. Kako je to izgledalo i kakva je trenutna situacija, ekskluzivno za Zonu plus sa Evije govori komandant vatrogasno-spasilačkog bataljona Niša Marko Radovanović.

“Od ponedeljka rano ujutru 35 vatrogasaca spasilaca iz Srbije i tri medicinska radnika sa ukupno 13 vatrogasnih vozila stigli su na Eviju i nakon samo par sati odmora dobili smo zadatak od grčkih kolega da držimo tzv. zadnju liniju odbrane gde smo branili dva sela Avgariju i Galaconu” – tako počinje priču prekaljeni niški vatrogasac.

Požarom je bila zahvaćena ogromna površina, gorela su velika šumska prostranstva, tako da su kada su oni stigli plameni jezici dostizali visinu i nekoliko desetina metara

“Uložen je odgroman napor od strane srpskih vatrogasaca, radili smo praktično do granica izdržljivosti. Hvala bogu svi smo dobro, bila je jedna dehidratacija i par opekotina od gara i pepela koji je leteo”.

OD VATRE I DIMA SUNCE NISU VIDELI DVA DANA!

“Zadimljenost je bila tolika da smo sve vreme rada na terenu nosili maske tako da je i to dodatno otežavalo naš rad. Ta prva dva dana je bilo nemoguće dejstvo avijacije koja bi nam mnogo pomogla da se ti visoki plameni jezici spuste, da mi možemo da pristupimo gašenju, tako da smo morali to da radimo na neki naš način, kako smo znali i umeli. Od ponedeljka do danas tu liniju nismo napuštali, 24 sata dnevno smo je branili, podelili smo se u ekipe I odlazili na par sati da se odmorimo. Situacija je bila takva da smo tek posle dva dana uspeli sunce da vidimo, toliko je bilo dima I tolika je bila zadimljenost.” – kaže Radovanović.

Uspeli su da održe tu zadnju liniju odbrane koju su dobili i sprečili da požar ugrozi sela.

“Linija koju smo štitili duga je tri kilometra, teren je jako nepristupačan, od početne do krajnje tačke te linije visinska razlika je 150 metara, tako da je bilo veoma teško braniti. Naša linija se graničila sa delom koji su branile kolege iz Slovačke, sa kojima smo takođe imali izuzetno dobru saradnju”.

“Možda ste nam vi srećni, počela je kiša da pada!”

Trenutno, situacija je mnogo bolja.

“Evo, možda ste nam vi srećni, počela je kiša da pada! Sinoć je malo “prskala kiša” ali sad počinje da pada tako da je to jedna velika olakšavajuća okolnost za nas na terenu. Juče smo plamen uspeli da spustimo i sada kontrolišemo tu liniju. Javljaju se sporadično požari, ti panjevi koji su ostali na granici opožarenog dela se pale, ali kiša nam ide u prilog tako da će verovatno sve da gasi ili da smirri i nama olakša – da sa manje napora požar likvidiramo” – rekao je Radovanović.

Kako kaže, imali su odličnu saradnju sa meštanima koji su im na terenu donosili hranu i vodu, što je najvažnije.

“Bili su jako zahvalni srpskim vatrogascima”