Na Suvoj planini, na mestu zvanom Tri lokve, u nedelju je održan sedmi po redu Hajdučki višeboj, čiji je cilj očuvanje tradicije, promocija turističkih kapaciteta, istorije i lepota Suve planine.

Hajdučke igre na Suvoj planini nisu obična sportska zabava, nego rekonstrukcija stvarnih događaja, jer su se hajduci, kada nisu ratovali – igrali rata.

Moderni hajduci takmičili su se u pet disciplina: Penjanje, bacanje kamena sa ramena, gađanje lukom i strelom, obaranje sa brvna i gađanje sekirom u metu.

Ove godine titulu harambaše poneo je već prekaljeni Goran Petković, Zaplanjac iz Malog Krčimira, koji se takmiči od početka igara. On je ujedno i najstariji takmičar, a ovo je četvrti put da pobeđuje na hajdučkom višeboju.

Drugo mesto na turniru osvojio je Miloš Tošić, a treće Nemanja Mitrović.

Goran Petković je pobedio u disciplini penjanje, diplomu prvog hajduka u bacanju kamena sa ramena osvojio je Miloš Tošić, u gađanju lukom i strelom najprecizniji je bio Dragan Milosavljević, u obaranju sa brvna najbolji je bio Nemanja Penkeš, dok je Miodrag Gojković pobedio u disciplini gađanje sekirom u metu.

Manifestaciju su organizovali Turistička organizacija Gadžin Han, a tradicionalne hajdučke igre osmislio je i realizovao Safari klub iz Niša.

DO TRI LOKVE I PUTNIČKIM KOLIMA

Ove godine bilo je više posetilaca nego ikada pre, dobrim delom zahvaljujući tome što se do Tri lokve sada može stići i putničkim vozilom.

To mesto je na 1350 metara nadmorske visine.

Sa zaplanjske strane može se samo terenskim vozilima, kamenitim putem dugim devet kilometara od Malog Krčimira. Iako naporniji put, idealan je za adrenalinske zavisnike i one koji žele da uživaju u nesvakidašnjoj lepoti planine, pogleda na strme kamenite padine na kojima pasu krave i konji, na oblake, Zaplanje.

Sa palanačke strane se sada može i putničkim vozilima, jer je put od Bežišta do Tri lokve rekonstruisan. Sa te strane planina je pitomija, sa gustim šumama.

HAJDUCI I ZAKOPANO BLAGO

Suva planina je bila balkanski centar hajdučije, gde se nisu krili samo ondašnji hajduci, već i hajduci iz Hercegovine, zapadne i istočne Srbije.

Za Suvu planinu vezuje se i legenda o čuvenom hajduku, nekada popu a onda harambaši Martinu Himoviću, koja raspiruje maštu i podstiče mnoge da tragaju za zakopanim hajdučkim blagom. Prema toj legendi, jedno od mesta gde je boravio je i Rakoš-česma na Suvoj planini, gde je sakrio blago oteto od turskih karavana.

Na Staroj planini zabeleženo je više skrivnica gde su hajduci boravili, vidali rane i planirali dalje pohode.

Hajduci su bili odmetnici i razbojnici po zemljama Osmanskog Carstva, kasnije su postali sinonim borbe za slobodu svog naroda, ali je to samo jedan deo priče.

„U podnožju Suve planine je 27 sela i oni su u svim selima imali jatake. Nisu svi bili borci za slobodu, postoje i oni koji su pljačkali ta sela i ljude, otimali žene i vodili ih u planinu… Tražili su otkup, ucenjivani su seljaci bili da im pomažu. Glavni njihov prihod je bio pljačka, mogli su da obezbede velike količine zlata i drugih vrednosti. Ulagali su ga u hranu, zaštitu, lečenje i informacije. Oni to zlato nisu mogli da nose po Suvoj planini, međutim većina tog blaga je ostala sakrivena u procepima pećinama…“ – ispričao je predsednik Safari kluba Niš Vlasta Stanojević.

Suva planina je, upravo zbog toga, prekopana uzduž i popreko.

„I dan danas se to radi, postoje organizacije i pojedinci, manje ili veće grupe opremljene najsavremenijim uređajima za traganje za zakopanim metalnim predmetima. Na žalost, većina tih aktivnosti je bezuspešna i zasniva se na legendama koje dolaze iz raznih krajeva Rumunije, Turske, raznih evropskih muzeja“

Tumače se znaci, povezuju toponimi sa trenutnim nazivima na Staroj i Suvoj planini.

„Izvodeći naše aktivnosti, srećemo te ljude koji po planini nose raznorazne alatke. Ima ih raznih zanimanja – među njima su visoki činovi u vojsci i policiji, fakultetski obrazovani ljudi, pa čak i sveštena lica“ – ispričao je Stanojević.